Newsletter subscribe

Budućnost poslovanja, Napredni projekti, Strategijsko upravljanje projektima

Kako će komercijalni projekti prodavati proizvode u narednoj dekadi

Posted: 22/09/2017 u 19:26   /   by   /   comments (0)

Zvuči malo verovatno – ali za desetak godina ni šoping molova neće biti ili će oni postati mesta događaja i specijalnih promocija sa velikim popustima za one preživele analogne kupce koji su i dalje skeptični prema internet trgovini. Vaša najveća prodavnica verovatno će biti Amazon ili neka druga kompanija za e-trgovinu, koja možda još nije ni osnovana dok vi čitate ovaj članak. Brendovi će i dalje kreirati baš ono što kupcima treba, a kupci će biti u prilici da kroz namensku aplikaciju biraju po ceni, rokovima isporuke i drugim karakteristikama proizvoda (npr veličina XXL u svetlo plavoj boji, proizvedena u ograničenoj seriji ili u kroju po želji kupca). Na osnovu željenog kvaliteta, kupci će za isti model plaćati višu cenu, a jedan te isti proizvod će stići na željenu adresu iz Vijetnama, Pariza, Seula ili Meksiko Sitija. U ponudi će biti opcija da kupac još više kastomizuje narudžbinu, time što će izabrati detalje (recimo boju konca za štep na sakou ili oblik štikle na čizmi), ubaciti u aplikaciju podatke o svojoj težini, visini ako kupuje odeću ili obuću i aplikacija će prikazati na virtuelnoj figuri na anroidu ili drugom uređaju kako će naručeni artikal pristajati. U momentu odobravanja kupovine, proizvođač će zadati izradu ovako kastomizovanog proizvoda svojoj proizvodnji, koja se verovatno nalazi negde u Bangladešu, Kambodži, Venecueli ili Južnoafričkoj Republici. A možda baš i u Srbiji, jer će algoritam samog proizvođača izračunati kome je od njegovih kooperanata najbolje da autsorsuje proizvodnju i isporuku. 

SVAKI BREND MOŽE POSTATI SVETSKI ILI BIVŠI

Vlasnici malog tekstilnog brenda koji se stvara i prodaje u Srbiji, imaće uskoro samo jedan izbor – ili da ga globalizuju ili da ga ukinu dok sam ne propadne i time sebe poštede agonije smrti proizvoda i njegovog uzaludnog oživljavanja sa sve troškovima pride. Razlog je jednostavan – njihov pristup sada je jednak onom iz Druge industrijske revolucije, a danas je Četvrta. U Četvrtoj industrijskoj revoluciji osobine proizvodnje su automatizacija, globalizacija, digitalizacija i već pomenuta kastomizacija. Iste takve serije koje se prave ovde već se proizvode u ogromnim količinskim jedinicama u Kini, Indiji ili na nekom drugom manufakturnom mestu po cenama nadnica koje su čak i nekoliko puta manje nego u ovako potcenjenoj Srbiji. Ne može se parirati ni kvalitetom šivenja, ni kvalitetom platna, ni pakovanjem, ni dizajnom. Zapravo, moguće je da domaći mali tekstilni brend postoji još samo zato što neko od konkurencije nije došao do njihovog tržišta, jer je ono plitko a taj konkurent bolje zarađuje na drugom mestu. I što tu i tamo taj domaći proizvođač ima sentimentalne kupce koji kupuju domaće ili baš taj brend, jer su ga kupovali godinama unazad. Kada, međutim, dođe globalna konkurencija sa boljim kvalitetom i nižom cenom, uzeće domaćoj proizvodnji i te kupce.

Alternativa je da se brend učini privlačnim na drugi način, nečim što je svakako u dizajnu, narativu, ekologiji, etici i nečem trećem, što će proizvod sa takvom etiketom imati kao jedinstveno prodajno svojstvo u odnosu na stotine drugih. Kvalitet ne pominjemo, jer se kvalitet podrazumeva, to više niko ne ističe, sem ako to nije vuna od autohtonih ovaca koje su pasle slobodne na nekoj domaćoj planini, a koju vunu je ručno ostrigla i u planinskom potoku sa pastrmkama oprala neka bakica kojoj je to jedini izvor prihoda (ovo bi zapravo bila prodaja narativa).

PRODAJA U GLOBALNOM INTERNET SELU

Dakle, ako radite na komercijalnom projektu namenjenom širokoj paleti kupaca, smislite i pažljivo napravite karakter vašeg proizvoda, bilo da je komad odeće ili organska hrana. Kreirajte ga tako da on zaliči na ljudsko biće sa kim bi neko hteo da se druži, pa tada možete razmišljati o promociji i plasmanu, a da to nije samo vaš sajt sa e-prodavnicom. Jedna od takvih platformi za prodaju je Etsy. U Etsiju kao u komšiluku pazari već nekih tridesetak miliona ljudi od Vladivostoka do Ognjene Zemlje. A tu je već i nekoliko stotina domaćih proizvođača, da – već ih ima toliko – i oni iz Srbije traže kupce globalno. Proizvodi su napravljeni da budu gedžeti ili sa novim funkcijama, ili sa nečim što u detalju momentalno nađe put da doprinese odluci kupca da ga ima…

10 ODLIKA TRGOVINE U NAREDNOJ DEKADI

Podaci o internet trgovini u Srbiji:

  • na internetu u Srbiji više kupuju muškarci nego žene, a dominantna starosna kategorija je između 25 i 45 godina;

  • rast internet trgovine u odnosu na analognu prodaju je oko 300 odsto godišnje;

  • svakog dana se na internet prodavnicama u Srbiji postavi novih 120.000 oglasa.

Deset sigurnih obeležja trgovine budućnosti su:

  1. Internet kupovina biće u proseku 90 posto ukupne kupovine do 2022. Prodavaće svako svakome sve, svašta, svuda i u svako doba. Npr, zarđali gramofon sa pločama trubačkog orkestra sa Sabora iz Guče 1971. Ili tek ubrane paprike somborke iz nečijeg malog organskog vrta.

  2. Kupci će birati proizvode pomoću aplikacije koja će 99 odsto pogoditi njihove potrebe. Uprkos tome, postojaće i prodavnice sa zidovima i živim ljudima, zapravo hostovima, i vrlo je verovatno da će takve prodavnice beležiti rast prodaje, jer milenijalsi, kažu istraživanja, vole da opipaju i omirišu stvari koje kupuju, kao i da u društvu dele iskustva tokom kupovine. Vrlo je verovatno da ćete, ako ste između 20 i 35 godina, birati na internetu i pomoću aplikacije odrediti šta tačno želite, potom otići u lokalnu radnju da to i preuzmete, pri čemu ćete moći da razgledate i kupite još nešto. Ali ta radnja će biti neka vrsta mesta za zajednicu ljudi sličnih afiniteta. Prodavaće se i članstvo za takva mesta.

  3. Bitkoin i ostale sintetičke valute biće glavno sredstvo plaćanja već za 7 godina.

  4. Cena naručenog proizvoda razlikovaće se od doba dana ili zavisno od internet servisa koji neko koristi. Kao i od kupčevih konkretnih zahteva tj nivoa kastomizacije.

  5. Glavni trgovci neće imati ni proizvodnju ni prodavnicu ni skladište, oni će trgovati vremenskim faktorima ponude i tražnje i informacijama o najkraćem putu između proizvođača i zaliha i zaliha i kupca. Tradicionalna proizvodnja biće zamena “štampom” proizvoda. Zato će vremenom nestati zalihe, a svaka narudžbina direktno će biti obrađena od strane robota koji će upravljati štampanjem na raznim lokacijama.

  6. 99,99 proizvoda koji bilo koji kupac bilo gde u svetu naruči neće biti domaći brendovi, ali postoji mogućnost da će za konkretnog kupca biti napravljeni u njegovoj blizini. Sledeći korak je da ga kupci sami prave na svom kućnom 3D štampaču, već oko 2025. godine.

  7. 70 odsto proizvoda koji kupci budu naručili negde 2026. biće nezavisni mali brendovi a ne korporacijske robne marke. Da bi preživele, korporacije će ponuditi da uz kupovinu primerka njihovog proizvoda postanete suvlasnik npr 0,00001 odsto brenda. Politiku masovnog antibrendinga pokrenuće korporacije.

  8. Naručenu robu dostaviće kupcu dronom ili kamionom bez vozača.

  9. Osim potpune kastomizacije, tj. prilagođavanja postojećih proizvoda kupcu i njegovim potrebama, postojaće mogućnost da se za njega napravi potpuno novi proizvod na osnovu samo njegove ideje odnosno opisa šta bi to moglo da bude – kupci će dati mašti na volju.

  10. Pojaviće se trgovina templejtima odnosno obrascima ili matricama za proizvod, kao vid prodaje patenta ili intelektualne svojine – kupci će kupovati templejt i praškasti materijal za 3D štampanje i praviće taj proizvod sami bilo da je par cipela ili tanjir.

Aleksandar Đerić

Objavljeno 22. septembra 2017.