Newsletter subscribe

Neprofitna ekonomija

Profitni i neprofitni doprinos projektima: Crowdfunding & crowdsourcing

Posted: 14/12/2016 u 12:25   /   by   /   comments (0)

Ideja o „masovnom“ doprinosu projektu preko materijalnih sredstava ili kreativnog doprinosa nije nova. Na primer, nadrealistički umetnici koristili su taj postupak za stvaranje pesme, priče ili slike zajedno, svaki dodajući reč ili sliku sekvence koje, kada se sastave, čine jedinstveno umetničko delo. Jedan od prvih otvorenih poziva za mikro-donacije je pokrenut 1884. godine za finansiranje pijedestala Kipa slobode u Njujorku, dok su u Barseloni dobrotvorne donacije pojedinaca podržale izgradnju Gaudijeve katedrale Sagrada Familia od 1883. godine.

Novije tehnologije omogućavaju internet platforme za povezivanje umetnika sa drugim stvaraocima ili s javnošću s ciljem međusobnog stvaranja, inspiracije ili razmene ideja; ovo se često naziva „crowdsourcing“. Internet platforme mogu okupiti one koji su spremni da obezbede sredstva za kulturne ili poslovne inicijative sa onima koji imaju ideje i projekte, ali nedostatak sredstava. To se zove ‘crowdfunding’. Od krize 2008. godine ovo drugo povećalo je popularnost kao alternativa finansiranju od strane banaka. Ponekad se crowdsourcing koristi kao opšti pojam koji pokriva i ljudsko (znanje i kreativnost) i elemente finansiranja.

Crowdsourcing u kulturnom i kreativnom sektoru

Crowdsourcing u kulturnom i kreativnom sektoru (poznat i kao kreativne i kulturne industrije – KKI ili eng. CCI – koje se kreću od izvođačkih umetnosti i vizuelnih umjetnosti pa sve do video igrica i reklame) mogu uključiti doprinose kreativnim projektima ili delegiranje i autsorsovanje mikro-zadataka kao što su slučajevi novog radnog procesa ili poslovnog modela. Na primer, mnoga otvorena takmičenja za logotip ili za uređenje i modni dizajn su predstavljene potencijalnim klijentima putem internet platformi. Organizatori dobijaju puno – npr. ne rizikuju, platiće konkurentne cene ili čak i dobiti inspiraciju besplatno. Učesnici kreatori imaju manje koristi, jer je samo nekoliko od najboljih plaćeno za ovaj rad.

Crowdsourcing u kulturnoj baštini uključuje učešće javnosti u prikupljanju, opisivanju, kategorizaciji ili kuratorstvu fotografije ili rukopisa, kao izraz demokratskog učešća i angažmana u kulturnom nasleđu, ili kao pokušaj da se obezbedi stručnost uz znanje javnosti u celini. Javnost radi na projektu besplatno ili kroz obavljanje mikro-zadataka za mali iznos novca.

Crowdfunding u kulturnom i kreativnom sektoru

Tradicionalno, kulturni i umetnički projekti su finansirani od strane bogatih pojedinaca, preduzeća ili javnog sektora. Crowdfunding je atraktivna alternativa: neko može doprineti u maloj količini izabranom projektu, a sponzori projekta imaju manje uticaja na to. To može biti ušteda vremena i proceduralno jednostavniji način da se daju sredstva za KKI.

Crowdfunding ima jednostavan, otvoren mehanizam poziva. Internet platforma objavljuje poslovni ili umetnički projekt koji će se finansirati, dajući svoj opis, finansijski cilj, vrste doprinosa i rok. Vlasnici platforme za crowdfunding mogu naplatiti proviziju u rasponu od 2% do 25% od prikupljene sume, a evropski prosek je 7% (4-5% posebno za KKI). Finansiranje može biti na bazi donacija (bez novčane nagrade), zasnovano na nagradi (majice, autogrami, CD…), na bazi kreditiranja (sa ili bez kamate) ili na osnovu kapitalnog ulaganja (najmanje popularna u KKI). Cost-sharing sa finansijskim saradnicima ili fanovima smanjuje rizik za stvaraoce. Promocija projekta se vrši putem društvenih medija, platformi i oni doprinose širenjem informacija.

Kulturni i umetnički projekti mogu se prikupiti ex post, kada se kontributor može obavezati da pruži određenu sumu, ako i kada se projekt završi. Ex-ante finansiranje omogućava kreatorima da ubrzaju napredak njihovog projekta za distribuciju i promociju. Najranije platforme (Kiva, prim.prev) postavljene su u 2005. godini, uglavnom za finansiranje kulturnih projekata. Trenutno, mnoge platforme finansiraju kreativne ideje, uglavnom u obliku muzičkih projekata, albuma, mode i dizajna, video igrica, plesnih predstava, animacija, filmova ili u formi rada novinara koji nude da pokriju teme zanemarene od strane mainstream medija.

Potencijalni rizici i koristi: pravna i finansijska pitanja

Crowdfunding podrazumeva pravnu nesigurnost zbog nedostatka dogovorenih definicija ovog fenomena, svoje složenosti, finansijske i druge naknade, raznolikosti nacionalnih propisa i rizika internet poslovanja uključujući i hakovanje. Sukob oko autorskih prava može se pojaviti kada kreatori, koji rade u kontekstu zajedničke ekonomije, otkriju svoje ideje u ranoj fazi njihovog rada.

Regulatori bi mogli da razmotre ex-ante crowdfunding kao kockanje, gde se klade pristalice umetničkih projekata na uspeh određenog proizvoda. Čak i pored tog pravnog razmatranja, crowdfunding podrazumeva finansijski rizik za one koji doprinose. Neke platforme pokušavaju da u KKI postave kao deljenje profita (profit-sharing – equity) od projekata. Ovaj oblik crowdfundinga je redak jer opšte uzevši, rizik da se ne postigne cilj je visok. Udaljenost kreator-donator je još jedna opasnost. Može isključiti stvaraoca tj. kreatora iz stabilnog finansiranja budući da se izbor pravi na individualnoj osnovi, tipičnoj za umetnost. Tamo gde porodica i prijatelji doprinose, veze su trajnije i na osnovu ličnih odnosa (kao u tradicionalnom sponzorstvu).

Pitanje je kompleksno i na nivou EU takođe: u slučaju crowdfundinga niz zakonskih akata mogu biti relevantni, uključujući i borbu protiv pranja novca, plaćanje usluge, nepoštene poslovne prakse, elektronske trgovine ali i sva pitanja koja su u vezi sa direktivama o autorskom i srodnom pravu, tj. propisima koji se tiču intelektualne svojine. Evropska Crowdfunding mreža promoviše crowdfunding i pomaže evropske akcije u ovom području. Njihova studija o relevantnim nacionalnim propisima iz 2014. ukazuje na pravnu fragmentaciju, što dovodi do dodatnih troškova i pravnih problema.

Međutim, crowdfunding je i prilika za mlade ili nove stvaraoce da razviju projekte koje bi inače imali problem nedostatka resursa. Zahvaljujući sredstvima dobijenim od zainteresovanih pojedinaca ili fanova, oni mogu dostići viši nivo razvoja karijere i popularnosti, a možda i uspostaviti profesionalnu karijeru. Finansijski rizici dele se sa fanovima, koji su često motivisani ne-novčanim nagradama, ili osećajem pripadnosti i uključenosti.

Crowdfunding daje finansijskim priložnicima osećaj da imaju uticaj na kulturne proizvode na tržištu i da učestvuju demokratski a ne samo konzumerski. Takođe se očekuje da će potencijalno smanjivati rizik od piraterije, jer kontributori postaju svesniji teškoća s kojima se stvaraoci suočavaju u muzici i filmskoj industriji zbog pitanja autorskih prava koja proizilaze iz digitalne distribucije. Ljudi koji pružaju podršku muzičarima ili film-makerima postaju svesni problema autorskih prava i piraterije sa kojima se ovi autori suočavaju.

Crowdsourcing u umetničkim projektima obogaćuje ishod kroz doprinose od strane raznih umetnika koji inspirišu jedni druge i u učestvuju u stvaralačkom procesu sa nepredvidivim rezultatima. Crowdsourcing kao dobrovoljno učešće javnosti u opisu neke istorijske fotografije, rukopisa ili dokumenata, što bi moglo biti teško za pojedinca naučnika da uradi, jeste zaista neprocenjiv doprinos stvaranju zajedničke kulture.

Vlasništvo nad zajedničkim stvaranjem može se zaista ticati crowdsourcinga. Ingrid projekat, koji se bavi istraživanjem inkluzivnog rasta i uslova rada u ne-tradicionalnim tržištima rada, ističe zabrinutost koja se odnosi na radnu snagu koja je fragmentovana kroz podelu rada u loše plaćenim mikro-zadacima (na primer u projektima kulturne baštine). To zaista može dovesti do zamagljivanja razlike između posla i dokolice i svesti o radnoj snazi sa niskim platama i bez socijalnih davanja.

Izvor: European Parliamentary Research Service

Preveo i priredio A. Đerić