Newsletter subscribe

Kontrola projekta, Logički okvir, Planiranje projekta

Logički okvir projekta

Posted: 29/05/2016 u 01:27   /   by   /   comments (0)

Drvo-problema1Logički okvir projekta je metoda analize i planiranja projekta. Čine ga Pristup logičkog okvira ili Logical Framework Approach (LFA) i Matrica logičkog okvira ili Logframe Matrix. Matrica je proizvod Pristupa i ona sumira ono što smo kroz logičku analizu dobili kao rezultate, a što čini logički okvir odnosno logiku našeg projekta – zašto ga radimo, šta je promena koju donosimo i kako ćemo utvrditi da smo ostvarili postavljene ciljeve projekta. Pristup logičkog okvira je deo metodologije upravljanja projektom orijentisanog na ciljeve. Kada imamo kompleksne projekte, sa velikim brojem stejkholdera odnosno zainteresovanih strana i projekte koji nose promene u neposrednoj vezi sa strategijom kompanije, koristimo LFA. LFA će nam pomoći da identifikujemo i ocenimo aktivnosti koji se uklapaju u opseg strategijskog plana, pripremimo dizajn projekta na sistematičan i logičan način i potom pratimo napredak projekta u implementaciji upravo kroz analizu ostvarenosti ciljeva, svrhe, postignutih rezultata i utrošenih resursa za izvođenje aktivnosti projekta.

LFA sadrži dve faze – fazu analize i fazu planiranja. Analiza nas upućuje na situaciju koju želimo da promenimo, jasno razdvajajući uzroke od efekata problema. U fazi planiranja detaljno kreiramo putanju ove promene. 

U analizi kroz LFA mi radimo sledeće:

  • Analiza konteksta/okruženja
  • Analiza stejkholdera tj. zainteresovanih strana
  • Analiza problema
  • Analiza ciljeva
  • Analiza strategija za izabrane ciljeve

U fazi planiranja pristupamo sledećem:

  • Planiranje aktivnosti,
  • Određenje rezultata,
  • Određenje indikatora,
  • Određenje izvora verifikacije indikatora na osnovu ključnih pretpostavki,
  • Određenje rizika,
  • Planiranje resursa i budžeta.

Matrica logičkog okvira sadrži sve ove bitne elemente projektnog plana. 
Drvo-problemaU praksi se pokazalo kao najteži deo analize – određenje stvarnog problema za koji je projekat rešenje. Prvo, zato što se članovi tima, odnosno stejkholderi najčešće teško slažu oko dijagnostike tj. određenja glavnog problema. Drugo, zato što se brkaju uzrok i efekat, pa se teško određuje šta je starije. Mi, naravno, treba da intervenišemo na uzrok, a ne na efekat, da bismo našli lek problemu. Ukoliko projektni tim zapadne u teškoće, potrebno je uraditi analizu problema kroz tzv. drvo problema. Drugim rečima, svi uzroci i njihovi efekti se poslože kroz svoje grane i grančice, da bi se odredio koren problema. 

Matrica logičkog okvira je temelj za osnovu projekta. Kada uradimo sve analize i odredimo samo jedan direktni tj. glavni cilj i jednu strategiju za njegovo rešenje, onda kreiramo plan koji se sastoji od:

1. Cilja – objašnjava zašto se neki projekat radi;

2. Svrhe – neposredni razlog za projekat, efekat promene;

3. Rezultata – ishod projekta kao delo aktivnosti na projektu;

4. Aktivnosti – akcija ili posao koji se preduzima da bi se resursi utrošeni na ovom poduhvatu pretvorili u konkretne rezultate;

5. Resursa ili inputa – materijalna sredstva, znanja i veštine neophodni da se sprovedu aktivnosti na projektu.

Resursi su neophodni da bi se realizovale aktivnosti projekta. Aktivnosti projekta daju direktne merljive rezultate, koji onda postižu svrhu projekta i time ispunjavaju njegov cilj. Cilj projekta je samo jedan i on se odnosi na postojeću politiku poslovanja sektora ili generalni strateški plan organizacije. S druge strane, svrha se odnosi na sam projekat kao poduhvat. 

Primer:cilj projekta je da se dogradnjom proizvodne hale prošire kapaciteti proizvodnje. Svrha je proširenje kapaciteta, a kapaciteti će biti prošireni tako što ćemo postojeći objekat proširiti za 1.000m2 i to predstavlja očekivani rezultat našeg projekta. Za taj poduhvat potrebno je puno aktivnosti, od izrade građevinskog projekta do raznih zanatskih radova. Te aktivnosti traže finansijske resurse, ljudske resurse, mašine i opremu. Matrica logičkog okvira nam sve ove elemente postavlja u tabelu iz koje mi jasno čitamo hijerarhiju ciljeva projekta, njihove međuveze i tražimo indikatore uspeha za svaku od ključnih delova našeg logički postavljenog plana. 

Pristup logičkog okvira se kao metoda prvi put javlja ranih 1970ih godina u projektima američke vlade za sanacije regiona od elementarnih nepogoda ili zemalja koje su prošle kroz turbulentne situacije društvenih promena. Osnova jeste menadžment orijentisan na ciljeve, koji se u organizacionim naukama javlja deceniju ranije. 

A. Đerić

Objavljeno 29. maja 2016.